Bol u ramenu: Šta ga uzrokuje, koji su znaci i simptomi bolova?

Bol u ramenu

Bol u ramenu je čest problem i veoma uobičajeno stanje kod ljudi; stanje koje može da utiče na svaki deo vašeg života.

Postoje mnogi uzroci bolova u ramenu, a lečenje nekada zna da bude veoma dugo i naporno. Za većinu ljudi bolovi u ramenu će se tokom vremena poboljšati odgovarajućom terapijom.

Kod mlađih ljudi, bolovi u ramenu verovatno su posledica nezgode ili povrede. Međutim, kako starimo, dolazi do prirodnog starenja zgloba ramena, pa bol može preći u trajno stanje.

Dobra je vest da će se s odgovarajućim lečenjem bol u ramenu poboljšati, ili sasvim nestati, kako bi se mogli vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Ramena su složena, vrlo pokretna struktura sastavljena od nekoliko komponenti.

Rame se sastoji od tri kosti (ključna kost – clavicula, lopatica – scapula i humerus – ramena kost), kao i mišića, ligamenata i tetiva.

Veze između kostiju ramena čine rameni zglobovi. Obično kada mislimo na rameni zglob to se odnosi na glenohumerlani zglob, koji je i glavni zglob ramena, ali šire obuhvata i akromiklavikularni zglob.

Da bi moglo da radi širi opseg aktivnosti ruku i šaka, rame mora biti mobilno, ali isto tako i dovoljno stabilno kako bi dozvoljavalo razne aktivnosti kao što su guranje, povlačenje i podizanje.

Upravo zbog svega toga postoji veliki broj problema sa ramenima.

BESPLATNA e-knjiga
Prirodni lekovi za Reumatoidni artritis

e-knjiga-reumatoidni-artritis
19 prirodnih namirnica koje se preporučuju kod Reumatoidnog artritisa

Što uzrokuje bol u ramenu?

Postoje mnogi uzroci bolova u ramenu, a neki od najčešćih su:

1. Osteoartritis

Tokom vremena hrskavica na zglobovima može postati istrošena ili može postati oštećena zbog povrede ili neke nesreće, što dovodi do razvoja osteoartritisa.

Osteoartritis je karakterističan za starije ljude, kod kojih se hrskavica vremenom istrošila, pa se javlja bol u ramenu koji može ograničiti kretanje.

2. Smurznuto rame

Smrznuto rame je stanje koje se javlja kada vezivno tkivo ramena postane upaljeno, ali razlog zašto se to dešava još uvek nije dovoljno poznat. Kod ovakvog stanja ramena se teško pomeraju.

Smrznuta ramena se mogu pojaviti kao posledica nekog drugog stanja – na primer, zbog operacije ili povrede.

3. Zapaljenje burze

Bolovi povezani s zapaljenjem burze takođe su česti u ramenu. Burza je mala kesica ispunjena tećnošću koja smanjuje trenje između dve strukture, kao što su kosti, mišići i tetive.

U ramenu, burza koja leži između tetive okvira za rotaciju i koštanog vrha ramena može se upaliti, najčešće s ponavljajućim pokretima.

4. Povrede

Ligamenti su mekana tkiva koja povezuju kosti. Oni pružaju stabilnost ramenu tako što drže kosti na mestu na kojem trebaju da budu.

Ako su ligamenti povređeni ili oštećeni, mogu uzrokovati kratkotrajnu bol.

Fleksibilno tkivo koje pomaže u održavanju ramena na mestu – labrum,  može postati rastrgano. Ovo se naziva ‘labralna suza’, i može se dogoditi kao posledica povrede (npr. padanje na ispruženu ruku) ili ponavljajućih radnji (npr. zbog igranja sportova koji uključuju bacanje).

Direktni udarac u rame može rezultovati bolom, a to se često događa kod ljudi koji se bave sportom, ali može se takođe pojaviti i kao rezultat samog pada.

5. Nestabilnost ramena

Česte dislokacije, traumatske povrede mogu uzrokovati nestabilnost ramena.

6. Vrat i gornji deo leđa

Problemi sa zglobovima i nervima na vratu i gornjem delu leđa takođe mogu biti izvor bola u ramenima.

7. Povreda aksilarnog nerva

Ovaj nerv može biti povređen kao posledica dislokacije ramena ili lomljenje nadlaktice i može uzrokovati slabost u pomeranju ruku od tela.

Znakovi i simptomi bolova u ramenu

Postoji mnogo uzroka bolova ramena. Svi imaju svoj jedinstveni skup simptoma.

Osobe s bolovima u ramenu mogu doživeti bol duboko u ramenu, na leđima ili na prednjem delu ramena i na gornjem delu ruke.

Mesto i vrsta bola verovatno se odnose na strukturu koja uzrokuje bol.

U nekim uslovima može doći do smanjenja pokreta, a pomeranje ramena može uzrokovati osećaj bola. Čest je i osećaj slabosti ramena, odnosno nadlaktice.

Nedostatak pokreta nakon dislokacije ramena obično je posledica bola.

Sprovođenje temeljnog fizičko ispitivanja, kao i preko postavljenih pitanja o eventualnim nedavnim povredama ili drugim zdravstvenim uslovima lekar će utvrditi tačan uzrok vašeg stanja i iz tih informacija utvrditi način lečenja.

Budući da je bol u ramenu jedna od najčešćih stanja u ortopedskom svakodnevnom životu, pregled i dijagnoza su rutinski postupci.

Po pravilu lekar će prvo traćiti istoriju bolesti – Anamnezu:

  • Postoji li ozleda ramena, kao što je pad ili udar?
  • Od kada postoje bolovi u ramenu?
  • Kada se bol javlja? Da li je bol stalna ili samo pri određenim pokretima?
  • Kakav je to bol, da li ga možete opisati? Je li to oštar bol, žareći ili dosadan?
  • Da li bol ograničava pokrete?
  • Imate li bol i noću?
  • Postoje li faktori rizika za ozlede ramena (kao što su atletski ili profesionalni)?

Odgovori daju prve naznake mogućih uzroka bolova ramena.

Nakon toga sledi fizički pregled.

Sve promene na strukturi ramena mogu se videti putem:

Rendgena. X-zraci pružaju slike kostiju i zglobova. Oni mogu pokazati sve promene uzrokovane nekom bolešću, npr. artritisom u zglobu ramena (npr. koštane šupljine ili suženi zglobni prostor) ili prelom.

Ipak, x-zraci ne pokazuju promene ili probleme s mekim tkivima kao što su mišići i tetive.

Ultrazvuk. Ultrazvuk se koristi za posmatranje mekih tkiva od površine kože do površine kostiju. Pregled je potpuno bezbolan, nije štetan za ljudski organizam i nalaz se dobija odmah nakon pregleda.

U kombinaciji sa rengenom pružiće potpunije informacije o stanju zglobova i tetiva.

CT i MRI. Kompjuterizovana tomografija (CT) i snimanje magnetskom rezonancijom (MRI) obično nisu prvi testovi koji se koriste za istraživanje bola ramena.

Mogu se koristiti kada se sumnja na prelom ili je uključena nesreća. To će pomoći u određivanju opsega povrede i je li potrebna daljnja procena i lečenje hirurga.

Lečenje bola u ramenu

Postoje mnogi tretmani za poboljšanje bolova u ramenu:

  • Fizikalna terapija

Jedan od prvih pristupa lečenju bolova u ramenu uključuje fizikalnu terapiju i modifikovanje aktivnosti koje pogoršavaju bol.

Fizioterapeutska vežba će nastojati da reši probleme kao što su krutost i slabost, kao i vratiti snagu i pokretljivost vaših zglobova i mišića.

  • Toplota i terapija ledom

Toplota, kao i led vam mogu pomoći da vam privremeno olakšaju bol i ukočenost.

Led se primenjuje u roku od 48 sati od povrede, kako bi smanjili otok, dok se toplotni tretman uglavnom koristi kod hroničnih slučajeva za podsticanje protoka krvi i opuštanje tkiva.

  • Odmor

U slučaju bolova u ramenima važno je da zglob miruje, kako bi smanjili akutnu upalu, ali nikako ne treba u tome preterivati, ne treba odmarati predugo, jer to sa druge strane može dovesti do ukočenosti zgloba.

Preporuka je neka umerena aktivnost.

Lekovi za bol u ramenu

Lekovi kao što su paracetamol i niske doze anti-inflamatornih lekova mogu biti korisni u kontroli bola dok radite na održavanju i vraćanju pokreta i funkcije, međutim, ako imate visoki krvni pritisak ili srčanu ili bubrežnu bolest, obavezno se obratite svom lekaru pre upotrebe tih lekova.

Lekovi se ne smeju smatrati dugoročnim rešenjem za otklanjanje bola u ramenu. Ako vam se bol nastavlja, i nakon dužeg uzimanja lekova, raspitajte se o drugim mogućnostima lečenja.

Za upornu bol, vaš lekar može da vam predloži  uzimanje kortikosteroida.

Iako je važno da razumete da svi lekovi imaju nuspojave, za većinu ljudi oni su jedino sredstvo za smanjenja bola i oni ih uglavnom dobro podnose.

U slučajevima smrznutog ramena može se predložiti hidrodilatacija. To je ubrizgavanje tečnosti (fiziološki rastvor i steroidi) u zglob.

Postoje dokazi koji podupiru ovaj tretman za olakšanje simptoma i bolji raspon pokreta. Pokazalo se da fizioterapija u danima nakon tretmana daje daljnja poboljšanja.

Za većinu ljudi bolovi u ramenu tokom vremena će se poboljšati odgovarajućim, konzervativnim lečenjem, međutim, u nekim slučajevima može biti potrebna i operacija.

Rehabilitacija nakon operacije takođe je važna za dobre rezultate.

Možda će biti potrebno da izmenite načina života i radnih navika, kako ne bi pogoršali bol u ramenu.

Vodite računa o bolovima u ramenu

Može potrajati neko vreme da bolovi u ramenu nestanu, ali ukoliko ne nestaju nakon dužeg vremenskog perioda, ili ukoliko se bol pogoršava, to je znak da morate posetiti lekara.

Bol u ramenu može biti znak srčanog udara. Često se opisuje kao bol, težina ili osećaj pritiska koji se širi od prsa do ramena. To zahteva hitnu lekarsku pomoć. Ako imate ove simptome, obavezno hitno posetite lekara.

Većina ljudi s bolovima u ramenu će to stanje rešiti tokom vremena.

Loše držanje i malo fizičke aktivnosti su najveći neprijatelji ramena.

S jedne strane, oni dovode do pogrešnog položaja zgloba, s druge strane, neaktivni mišići se s vremenom gube. U takvom slučaju čak i manji napori i pokreti oštećuju pojedinačne strukture – to iritira i preopterećuje rame.

Problem je i dugo sedenje.

Ovde dolazi brzo do napetosti mišića. Stoga, preduzmite redovno kratke pauze, u kojima opuštate trbušni i vratni deo vežbama opuštanja.

Kada sedite duže vreme, obratite pažnju na ispravan položaj. Čak i uz kratke šetnje možete sprečiti napetost i opustiti mišiće.

S nekim redovnim vežbama, možete se rešiti bola ili sprečiti bol u ramenu.

Takve vežbe ramenima preporučuju se za većinu ljudi koji pate od bolova u ramenu. Postoje mnoge vežbe ramena koje možete raditi kod kuće, ali koje su prikladne vama, morate pitati svog lekara ili fizioterapeuta.

Ali nemojte samo odjednom početi da trenirate! Ako postoje ozbiljne povrede koje zahtevaju drugačiju terapiju, možete pogoršati situaciju. Uopšteno, najpre se savetujte s lekarom.

Osim toga, postoji nekoliko pravila za svakodnevni život koja mogu pomoći da poboljšate, odnosno smanjite bolove u ramenu ili sprečiti nelagodnost:

  • Ne držite ruke dugo ispred sebe, nemojte zaboraviti da odmarate laktove.
  • Nosite opterećenja blizu tela i ravnomerno rasporedite težinu na obe strane.
  • Ravna, snažna leđa sprečavaju bol.
  • Izbegavajte sportove kao što su košarka, odbojka, rukomet, badminton ili tenis.
  • Dobri i manje stresni sportovi za ramena su sportovi poput biciklizma, trčanja i plivanja.
  • Svakodnevno vežbanje mišića ramena pomoću vežbi ramena sprečava bol i ublažava postojeće nelagodnosti.

Preuzmite BESPLATNO

e-knjiga-za-artritis-baner

Preporučeni preparat

Apitoks baner
Pogledajte povezane članke

Podelite objavu: