Da li je moguće sprečiti alergije i kako otkriti sklonost u najranijem uzrastu?

Preventivne mere

Kako se mogu sprečiti alergije na namirnice?

Alergeni u namirnicama mogu prouzrokovati razne oblike alergija, od lakših (kao što su ekcemi kod beba), pa do životno ugrožavajućih alergijskih reakcija (anafilaktički šok).

Kao najčešći alergeni se javljaju orašasti plodovi (kao što je kikiriki), kravlje mleko, pšenični proizvodi, jaja, soja, riba i morski plodovi.

Iako treba biti obazriv sa ovim namirnicama, doktori rutinski ne preporučuju odricanje od namirnica tokom perioda trudnoće i dojenja, ukoliko je beba zdrava.

Naime, studije su pokazale da izbacivanje ovih namirnica tokom perioda trudnoće i dojenja neće sprečiti alergije kod deteta.

Umesto toga, doktori preporučuju isključivo dojenje bar tokom prvih 4 do 6 meseci, kao savršen način ishrane odojčeta.

Pored toga što će dete teško imati alergijsku reakciju na majčino mleko, ono je lako svarljivo i jača imuni sistem deteta.

Štaviše, uzimanjem isključivo majčinog mleka se smanjuje verovatnoća nastupanja alergijskih reakcija, kao recimo od alergije na kravlje mleko.

Ukoliko se dete ne hrani majčinim mlekom, a pripada rizičnoj grupi, savetuje se davanje hidrolizovane formule, umesto formule na bazi kravljeg mleka ili soje.

Postepeno uvođenje namirnica

Preporuka je da se ne odlaže previše uvođenje namirnica koje se smatraju alergenima. Ipak, najpre treba početi sa namirnicama koje su najbeznednije, odnosno koje ne spadaju u značajnije alergene.

Namirnice treba uvoditi postepeno, jednu po jednu, prema sledećem rasporedu:

Između 4. i 6. meseci možete početi sa uvođenjem pojedinog voća, kao što su jabuke, kruške, banane, od povrća zeleno povrće, batat, bundeva, šargarepa i od žitarica pirinač i ovas.

Možete svaku novu namirnicu uvoditi sa pauzom od 3 do 5 dana. Ovakvim sporim uvođenjem moći ćete da ispratite potencijalno javljanje reakcije na određenu namirnicu i istu ukloniti na neko vreme iz detetove ishrane.

Kada se dokaže tolerancija na ove bezbednije namirnice, nakon 4 do 6 meseci možete početi sa postepenim uvođenjem i ostalih namirnica, odnosno onih koje se smatraju alergenima.

Dosadašnje strudije su pokazale da ovako rano uvođenje raznovrsnih namirnica ustvari može smanjiti rizik od nastupanja alergija kod dece iz rizične grupe čak do 80%.

Važno je ipak, kada su u pitanju deca iz rizične grupe, da ovo uvođenje namirnica-alergena bude pod nadzorom i uz prethodnu konsultaciju sa detetovim pedijatrom ili alergologom.

Ovo se naročito odnosi na decu koja imaju dokazanu veću osteljivost na alergene, decu sa ekcemima, kao i decu čiji roditelji, brat ili sestra imaju neko alergijsko stanje.

Kako sprečiti alergije na supstance iz okruženja?

Kao provokatori alergijskih reakcija i astme često se javljaju pojedini alergeni u vazduhu.

Ukoliko smanjite kontakt deteta sa ovim alergenima još tokom najranijeg uzrasta, može se odložiti ili čak sprečiti pojava ovih alergijskih stanja.

Za ovu konstataciju najviše dokaza dao je primer grinja iz kućne prašine. Na sreću, postoje načini kojima se može kontrolisati prisustvo grinja u kućnom okruženju.

Preporuka je da nabavite medicinske (antialergijske) navlake za jastuke i dušeke i da redovno perete posteljinu u toploj vodi, najbolje jednom nedeljno.

Vlažnost vazduha u domu ne treba da prelazi 50%. Dodatno, možete ukloniti tepihe i tapacirani nameštaj iz bebine sobe.

1. ŽIVOTINJE I ALERGIJE

Nije sasvim jasna povezanost kućnih ljubimaca sa razvojem alergija i astme, a informacije iz raznih istraživanja su donekle kontradiktorna.

Ranije su istraživanja ukazivala na to da će deca verovatnije razviti astmu ili alergiju ukoliko dele životno okruženje sa životinjama.

Međutim, novije studije su to opovrgle i ukazuju na to da rani kontakt sa životinjama (pogotovo psima i mačkama) ustvari štiti dete od razvoja alergija.

Pokazalo se da deca koja rastu na farmama ređe obolevaju od raznih alergijskih stanja i astme.

Posavetujte se sa pedijatrom ukoliko planirate da nabavite kućnog ljubimca, a imate bebu koja pripada rizičnoj grupi.

2. PUŠENJE I ASTMA

Izloženost duvanskom dimu, kako posle rođenja, tako i pre, može povećati rizik da dete razvije probleme sa disajnim putevima tokom ranog detinsjtva.

Ovo se odnosi i na sekundarno pušenje, odnosno kada majka nije pušač, ali je okružena duvanskim dimom.

Pušenje u bebinom okruženju, kako u prenatalnom, tako i u postnatalnom periodu, direktno je povezano sa većom verovatnoćom da dete oboli od astme ili drugih hroničnih oboljenja pluća.

3. BENEFITI DOJENJA U SPREČAVANJU ALERGIJA

Čest provokator astmatičnih napada jesu infekcije donjih disajnih organa.

Kako dojenje jača imunitet deteta, isključivo dojenje se preporučuje u prvih 6 meseci detetovog života, kao najbolji način bebine zaštite od infekcija, a samim tim, na duže staze i razvoja astme i drugih bolesti pluća.

Da li moja beba ima alergiju?

Mnogi simptomi mogu da roditelje stave u nedoumicu da li je u pitanju alergija ili samo prehlada.

Pojedine simptome nije lako odrediti, pa je alergološko testiranje jedini način da budete sigurni da li je recimo curenje nosića posledica infekcije ili je u pitanju alergija na neku supstancu iz okruženja.

Pored toga, alergološko testiranje, ukoliko se dokaže alergija, može da pomogne da se odredi o kom specifičnom alergenu se radi.

Alergološko testiranje može da bude naročito korisno kada su u pitanju sledeća stanja:

• Astma
• Upala ili iritacija nosa (rinitis)
• Ekcem
• Neuobičajene reakcije na hranu, ubod insekta ili neke lekove

Jedan od pokazatelja da je reč o alergiji, a ne o prehladi, jeste ukoliko simptomi prehlade traju duže od nedelju dana i ukoliko se javljaju otprilike u istom periodu svake godine.

Kašalj uz specifično šištanje pluća takože može ukazivati na alergijsku astmu.

Ako posumnjate da je kod deteta u pitanju alergija, najbolje je da ga povedete na pregled kod alergologa. Alergolog će odgovarajućim postupcima i testovima moći da utvrdi da li je zaista reč o alergiji.

Da bi došao do dijagnoze, alergolog će, uz uzimanje porodične anamneze i detaljnih informacija o bebinom zdravlju, verovatno uraditi neki od sledećih testova:

• kožni alergo test (Prik test)
• test iz krvi
• test eliminacije radi detetktovanja alergena

Prik testovi (kožni testovi)

Prik testovi su namenjeni otkrivanju alergijskih reakcija na najčešće alergene:

• čestice u vazduhu,
• pojedine namirnice,
• ujed insekta,
• dlaku životinje,
• lekove i druge substance.

Testiranje se vrši tako što se rastvor alergena tankom iglom uvodi u površinski sloj kože, a zatim se prati reakcija kože 15 minuta.

Testiranje se uglavnom vrši za decu iznad 6 meseci starosti.

Ukoliko se na detetovoj koži, nakon kontakta sa određenim alergenom, pojavi reakcija u vidu crvenog osipa (gleda se poprečni presek papula koje se javljaju na koži), smatra se da je reakcija prisutna.

Osetljivost se procenjuje na bazi širine regije kože zahvaćene osipom.

Uslov da se test pravilno izvede jeste da dete ne uzima neko vreme lekove protiv alergije (bar 3 do 14 dana).

Ovde se ne misli na lekove koji se koriste za trenutno popuštanje simptoma alergije.

Analiza krvi

Određivanje specifičnih IgE (alergisjkih) antitela iz krvi nije toliko osteljiv test kao što je prik test, kada je u pitanju detekcija određenog alergena.

Ova analiza se najčešće izvodi kada se ne mogu raditi kožni testovi zbog osipa na koži, ili kada dete ne sme da prestane sa uzimanjem lekova.

Eliminacija namirnica

Alergolog kao jedan od najmanje invazivanih načina da utvrdi da li kod deteta postoji alergija može predložiti poseban režim ishrane uz nadzor od nedelju dana.

U ovom režimu, doktor će preporučiti da se pojedine namirnice izoluju ili izbace iz ishrane, kako bi mogao da utvrdi da li i koje namirnice uzrokuju alergijsku reakciju.

Od ovih namirnica su najčešće: mlečni proizvodi, soja, jaja, orašasto voće i morski plodovi.

Ukoliko se potvrdi sumnja na alergiju, alergolog će prepisati adekvatnu terapiju, koja može podrazumevati izbacivanje alergena iz ishrane, terapiju lekovima ili injekcijama, te prilagođavanje ishrane.