Koji su to hormoni štitne žlezde i koja je njihova uloga u organizmu
Štitna žlezda je jedna od najvažnijih žlezdi u našem organizmu.
Zapravo, svaka ćelija u našem telu ima receptore za signale (hormone) štitne žlezde.
Na njen rad direkto utiče hipofiza sistemom povratne sprege.
Štitna (štitasta) žlezda je žlezda sa endokrinim (unutrašnjim) lučenjem smeštena u vratnom delu.
Govorimo o najvećoj žlezdi u ljudskom telu, a i sam značaj joj je veoma veliki.
Opisuje se kao žlezda oblika leptira, potkovice ili štita. Nalazi se ispod grkljana, a ispred i sa strane dušnika.
Štitna žlezda je sastavljena iz levog i desnog režnja koji su povezani suženjem. Meke je i elastične konzistencije, a zdrava žlezda teži 10 – 20 g.
Pričvršćena je za tiroidnu hrskavicu grkljana i pokreće se pri svakom gutanju.
BESPLATNA e-knjiga
Hipotireoza i Hipertireoza
Smanjila sam TSH, manje mi se spavalo i bolje sam funkcionisala
Imam usporen rad štitaste žlezde.
U poslednje dve godine primetila sam da sam stalno umorna, bezvoljna, puno mi se spavalo.
Takođe, ciklusi su mi bili neredovni.
Nisam znala da imam problem sa štitastom žlezdom dok nisam otišla na snimanje, kada mi je lekar koji je snimao štitastu žlezdu rekao da bi trebalo da se uradi i analiza hormona.
Analiza je pokazala da je povišen TSH, iako su ostali hormoni bili u redu.
Predložio mi je da počnem da koristim preparate na biljnoj bazi.
Koji su hormoni štitne žlezde
Štitna žlezda proizvodi tironin (T3), hormon koji je čak 5 puta aktivniji od tiroksina, drugog bitnog hormona koji ova žlezda luči. Njegov poluživot traje samo 1 dan, a proizvodi se u manjoj meri i uglavnom se nalazi vezan za proteine.
Samo 0,4 % hormona je slobodno i to su aktivni hormoni.
Štitna žlezda najviše luči hormon tiroksin (T4). Poluživot mu je oko 6 dana i nalazi se u krvi, takođe vezan za proteine.
Stvaranje oba hormona pomaže jod koji se unosi iz spoljašnje sredine, hranom. Tironin u svom sastavu ima 3 atoma joda, a tiroksin 4.
U nekim zemljama se hranom ne unosi dovoljna količina joda, pa se jod dodaje kuhinjskoj soli.
Kalcitotnin je hormon zadužen za regulisanje metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi, a potpomže njegovu ugradnju u kosti.
Kontrolu proizvodnje tiroksina i tironina vrši tireo stimulišući hormon (TSH). On stimuliše proizvodnju i sintezu ova dva hormona.
On je pod kontrolom još jednog hormona koji luči hipotalamus, tireotropina.
Lučenje tiroksina i tironina blokira lučenje tireo stimulišućeg hormona, kao i tireotropina.
Kada im se koncentracija u krvi smanji, odblokira se proizvodnja, pa se njihova koncentracija povećava.
Zašto su hormoni štitne žlezde važni?
Hormoni štitne žlezde učestvuju u metabolizmu ćelija. Smatraju se jednim od najvažnijih hormona našeg tela.
Tiroksin i tironin vezuju proteine, podstiču veću potrošnju energije, te učestvuju u ubrzanom rastu mladih osoba.
Njihovom aktivnošću, povećava se i aktivnost drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, odnosno lučenje insulina, glukokortikoida…
Podstiče se rast i razvoj mozga kod beba. Smatra se da ako postoji smanjena proizvodnja ovih hormona tokom prvih nekoliko godina života, to možе dovesti do mentalne zaostalosti.
Učestvuju u razgradnji masti i masnih tkiva. Normalno funkcionisanje žlezde obezbeđuje i pravilan rad srca, a povećava se i srčana snaga i frekfencija.
Normalana seksualna funkcija nezamisliva je bez normalne aktivnosti ova dva hormona štitne žlezde.
Dijagnostikovanje problema sa štitnom žlezdom
Kada vaš doktor posumnja da postoji neki problem sa štitnom žlezdom, najpre će vas uputiti na analizu krvi gde će se pratiti nivo TSH.
TSH je hormon koji reguliše rad štitne žlezde, pa ako je TSH povećan, onda se zasigurno radi o smanjenoj aktivnosti, odnosno hipotireozi.
Ako je TSH visok, onda se radi o povećanoj aktivnosti štitne žlezde, odnosno hipertireozi. Takođe, može vas uputiti i na analizu drugih hormona štitne žlezde.
Na tiroidnu disfunkciju bi trebalo da se testiraju svi nakon 35. godine. Ako je sve u redu, kontrole bi trebalo ponavljati na svakih 5 godina.
Ako imate bilo kakav simptom tiroidne disfunkcije ili pripadate rizičnoj grupi, onda kontrole obavljajte i češće.
Smanjena aktivnost štitne žlezde najčešće se sreće kod žena nakon 60 godina, a hipertireoza javlja se češće kod žena i uopšteno kod starijih ljudi, preko 60 godina.
Rizik povećava i porodična istorija bolesti.
Simptomi bolesti štitne žlezde
Probleme koje stvara štitna žlezda u samom početku bolesti, teško je uočiti. Najčešće prolazi bez ikakvih simptoma, a oni se kasnije razviju polako ili odjednom.
Ako ste se naglo ugojili ili omršavili, vreme je za proveru hormona štitne žlezde.
Jedan od najčešćih simptoma upravo su drastične oscilacije u težini. Gojenje može biti znak niskog novoa hormona u krvi, odnosno hipotireoidizma.
Ako je proizvodnja hormona veća, očekujte da ćete naglo gubiti kilažu. Daleko češće se javlja hipotireodizam.
Oticanje vrata ili samo jednog dela može ukazivati na bolesti štitne žlezde. Otoci se javljaju i kod hipotireoze i hipertireoze, a može se javiti i kod čvorova na štitnoj žlezdi i čak raka štitne žlezde.
Kako štitna žlezda utiče na sve organe u telu, može izazvati i neke srčane smetnje.
Karakterističan simptom može biti i nizak puls, kod osoba koje pate od hipotireoidizma. Pojačan rad žlezde izaziva i ubrzan rad srca, ubrzan puls, povišen pritisak i osećaj lupanja u grudima.
Možete se osećati nevoljno, umorno, pospano, bez energije. Smanjeno lučenje hormona štitne žlezde izazivaju usporenost, pa i depresiju.
Pojačana sekrecija hormona izaziva anksioznost, razdražljivost i probleme sa spavanjem, naročito nesanicu.
Opadanje kose je stresan simptom koji može ukazivati da nivo hormona štitaste žlezde nije u ravnoteži. I pojačano i smanjeno lučenje hormona mogu izazvati gubljenje kose. Kada se balans opet uspostavi, obično i kosa prestane da opada i izraste nova.
Ako primetite da vaše telo ima problema sa regulisanjem temperature, to može biti jedan od znakova da imate neki problem sa štitnom žlezdom.
Ljudi sa smanjenom proizvodnjom homona štitne žlezde mogu osećati konstantnu hladnoću, a oni sa pojačanim lučenjem mogu osećati vrućinu i znojiti se.
Mogu se ponekad javiti i osećaj utrnulosti u rukama i peckanje, suva koža, kosa i nokti, kao i teške i bolne menstruacije.
Ovi simptomi najčešće se vezuju za hipotireoidizam.
Neredovne menstruacije, drhtanje, opšta slabost ili prmeni sa vidommogu ukazivati na pojačano lučenje hormona.
Imajte na umu da se hormonski balans može narušiti u trudnoći, tokom menstrualnog ciklusa ili menopauzi, ali jednostavne analize krvi daće nedvosmislene odgovore da li je u pitanju neka bolest štitne žlezde ili već navedena stanja.
Test kod kuće
Jednostavnim testom kod kuće možete otkriti bolest štitne žlezde.
Stanite naspram ogledala, pa zabacite glavu unazad.
Popijte gutljaj vode, pa pokušajte da ispod adamove jabučice, a iznad ključne kosti, napipate izbočinu.
Ponovite ovo nekoliko puta.
Ako napipate i najmanje ispupčenje, javite se lekaru.
Bolesti štitne žlezde
Najčešća bolest štitne žlezde je Hašimoto sindrom, uzrokovan smanjenom proizvodnjom hormona štitne žlezde.
Radi se o autoimunom poremećaju kod koga telo napada štitnu žlezdu. Stvaraju se oštećenja štitne žlezde, funkcije su joj smanjene i ne proizvodi dovoljnu količinu hormona.
Hašimoto sindrom je najčešće nasledan.
Uzrok smanjene proizvodnje hormona nekada treba potražiti i u samom mozgu, s obzirom na to da hipofiza proizvodu TSH, zaslužan za stimulisanje proizvodnje hormona.
Nekada i lekovi otežavaju rad štitne žlezde ili upale otežavaju lučenje hormona.
Kod Gravesove bolesti, uzrok je najčešće hipertireoidizam.
Reč je o autoimunoj bolesti gde telo napada samu štitnu žlezdu što ima za posledicu povećanu proizvodnju hormona.
Javlja se gušavost i oticanje očiju.
Nekada neke promene ili disbalansi mogu izazvati i nastanak čvorova na štitnoj žlezdi. To su izrasline na štitnoj žlezdi. Mogu biti manje i veće.
Manji nekada ne zahtevaju nikakvu terapiju, a veći mogu biti i operativno odstranjeni.
Kod nelečenih stanja, hipotireoza može izazvati povećan nivo holesterola i povećati rizik od moždanog udara ili infarkta.
Veoma nizak nivo hormona može izazvati gubitak svesti i drastično smanjenje telesne temperature.
Neregulisana stanja prekomerne proizvodnje hormona može izazvati krte i lomljive kosti, kao i niz srčanih oboljenja.
Pogledajte VIDEO: 20 prirodnih načina za lečenje štitne žlezde
Lečenje poremećaja hormona štitne žlezde
Kada vaš lekar otkrije bolest na vreme, ako ona nije uznapredovala, izlečenje možete očekivati nakon terapije hormonskim lekovima. Primetno poboljšanje primeti se već kroz nekoliko nedelja.
Nakon tog vremena, mnogi simptomi nestaju. Međutim, lekovi se nekada ne ukidaju, već osobe sa smanjenim lučenjem hormona uglavnom piju terapiju tokom celog života.
Ako se radi o pojačanom radu štitne žlezde, reguliše se lekovima koji smanjuju proizvodnju hormona, a uz to se piju i lekovi da ublaže ostale simptome.
Radioaktivnim jodom se najčešće u periodu od 6 – 18 nedelja uništi štitna žlezda, pa se nakon toga uzima doživotno terapija.
Operaciju će predložiti doktor kada se hipotireoza ne može izlečiti lekovima, kao i kada postoji veliki čvor koji otežava govor ili disanje.
Nakon biopsije čvorića, lekar takođe može predložiti operaciju.
Slično, kod raka se savetuje da se štitna žlezda ukloni, a nakon toga se tokom celog života unose hormoni sintetički.
Kako možete pomoći svojoj štitnoj žlezdi?
Stres je okidač za bolesti štitne žlezde. Kada ste ustanovili da postoji neki poremećaj, klonite se stresa.
I kao preventiva, stresne sitacije treba izbegavati.
Jedna struja stručnjaka savetuje da uzimate jod kroz ishranu. Pre svega, misli se na jodiranu so, morsku ribu, i šargarepu.
Drugi, pak, smatraju, da telo povećanu količinu joda ne može da preradi.
Umerena fizička aktivnost će vam prijati. Šetajte u prirodi i vežbajte umereno.
Jedite zdravu hranu, a naročito onu bogatu vitaminima i mineralima.
Jedite i hranu bogatu vlaknima, a izbegavajte kupus, soju, brokoli, karfiol, kikiriki, jagode, spanač.
Jedite namirnice bogate antioksidansima, kao što su borovnica, aronija, paradajz, trešnja i paprika.
Kod hipertireoze se savetuje pojačan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma.
Jedite integralne žitarice, prokelj, rotkve, pasulj, kurkuma, kao i namirnice bogate vitaminim C i omega 3 masnim kiselinama.
Soja u obliku soja sosa, tofua ili miso mogu biti korisni.
Ne preporučuje se sunčanje, kao ni boravak na moru, ali je odlično ići na planinu.
Kod hipotireoze treba jesti haringu, sardinu, tunjevinu, skušu, namirnice bogate selenom i omega 3 mansim kiselinama.
Dobar izbor su i morski plodovi i školjke.
KAKO VAM SE DOPAO ČLANAK?
Podelite sa nama Vaša iskustva!
Preuzmite BESPLATNO
Preporučeni preparat
Hvala na informacijama, ja sam sve tegobe pripisala menopauzi, znojenje, zamor, gojaznost, depresiju, zaboravnost, pozalila se doktorki i ona me uputila na uradim analize. Utvrdjen mi je Hasimoto, uzimam terapiju tek utvrdjujemo dozu, al mi ke mnogo bolje. Vas tekst mi je pomogao da bolje razumem svoje stanje i hvala za savet za ishranu.
Svidja mi se. Vrlo jasno napisano..da svako može razumjeti.Bez previše stručnih izraza,jer nisu svi iz med.struke.