Katarakta – uzroci nastanka, simptomi i lečenje

Većina ljudi kada čuje pojam katarakta pomisli na starost i pozne godine. Međutim, da li znate šta zapravo ona predstavlja i da je može dobiti svako?

Katarakta je zamućenje prirodnog očnog sočiva, što dovodi do slabljenja vida. Ponekad je to blago oslabljen vid, dok u nekim slučajevima može doći i do privremenog slepila ukoliko je bolest znatno uznapredovala.

Ukoliko želite da saznate više o katarakti, koje vrste postoje, na osnovu kojih simptoma je možete prepoznati i na koji način se leči, nastavite sa čitanjem ovog teksta.

Koji su uzroci nastanka katarakte?

Uzorci nastanka katarakte mogu biti različiti, a najčešći su:

• Starost
• Prevelika izloženost UV zracima bez zaštitnih naočara
• Kod dece, kao posledica infekcije majke tokom trudnoće ili razvojna anomalija
• Različite bolesti, kao što je šećerna bolest
• Fizičke povrede oka
• Upotreba određenih lekova

U najvećem broju slučajeva glavni uzrok je starost. Katarakta se najviše javlja kod osoba starijih od 55 godina i naziva se staračka katarakta. Ovo je uzrok katarakte u 90% zabeleženih slučajeva i važi za progresivnu vrstu.

Kada je katarakta u pitanju, veoma često ona predstavlja bolest koja se prenosi generacijski. Nasleđivanje je ženskom linijom, međutim pojava kod svake sledeće generacije je sve ranije.

Uzrok katarakte može biti i prevelika izloženost UV zračenju bez zaštitnih naočara. Zato je važno da prilikom duže izloženosti negativnim sunčevim zracima nosite naočare za sunce sa kvalitetnim staklima koja pružaju UVA i UVB zaštitu. 

Njih možete naći u optičarskim radnjama, a veliki izbor optika u Beogradu na jednom mestu možete naći u Big Fashion tržnom centru. Na taj način vaše oči će imati najbolju moguću zaštitu i smanjićete šanse za dobijanje ove bolesti oka.

Kada su u pitanju lekovi koji mogu izazvati nastanak katarakte, to mogu biti kortikosteroidi koji se koriste za lečenje astme i artritisa i anti-psihotici kojima se umanjuju simptomi šizofrenije i bipolarnog poremećaja.

A ponekad, katarakta može da nastane bez određenog i očiglednog uzroka.

Koji su simptomi katarakte?

Kako bi lečenje i suzbijanje katarakte bilo što jednostavnije važno je da se na vreme otkrije. Međutim, ona se ukazuje tek kada se dovoljno razvila.

Najvažniji simptomi koji vam mogu ukazati da potencijalno imate kataraktu su:

• Nejasan i zamagljen vid i smanjena oštrina slike
• Poteškoće sa vidom noću
• Osetljivost na svetlost – bleštanje ispred očiju i rasipanje svetla
• Dupla slika
• Izbledele i nejasne boje sa žutim podtonom
• Osetljivost i često menjanje naočara i sočiva
• Problemi sa vidom u toku vožnje automobila

Ovi simptomi mogu uticati na kvalitet vašeg života – nejasan vid vas može dovesti u opasnos prilikom vožnje automobila noću, dok osetljivost na svetlost može dovesti do jakih glavobolja i mučnina.

Bez obzira na simptome koje imate, katarakta negativno utiče na vaš život, a što su simptomi izraženiji, to će vam veći problem biti i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Kako katarakta ne mora biti primarna, nego može biti i sekundarna bolest, važno je na vreme otići na pregled kod oftamologa.

Kako primetiti ove simptome?

Prvi simptom koji ćete primetiti je verovatno slabija vidljivost u odnosu na ranije. Međutim u ovoj fazi oko i dalje izgleda normalno. Tek kada je bolest napredovala i potpuno se razvila, na oku će se primetiti razlika. Zenica više neće biti crna, već beličasta i siva. U ovom stadijumu kataratka je značajno oštetila vid, a gubitak vida se ne može korigovati promenom dioptrije.

Različite vrste katarakte – koje katarakte možemo razlikovati?

Postoji mnogo različitih vrsta katarakti, te je njihova klasifikacija višestruka. Prema vremenu nastanka katarakta može biti urođena, mladalačka i staračka. Kao što smo već naveli, najčešća katarakta je staračka katarakta, za koju je karakteristična tvrdoća sočiva. 

Ona može delovati dvojako – kod osoba koje normalno vide izaziva kratkovidost, a kod osoba koje su već kratkovide povećava kratkovidost i smanjuje dalekovidost.

Urođena katarakta se dijagnostikuje pri rođenju ili u prvim mesecima života bebe pregledom kod pedijatra. Može se razviti samo na jednom ili na oba oka i smatra se veoma retkim oboljenjem, jer oboli 3 u 10.000 novorođenčadi.

Zatim, postoji i podela prema izgledu zamućenja sočiva. Prema ovog kriterijumu katarakta može biti u vidu vretena, zvezde, pašine, tačke i diska.

Prema lokalizaciji zamućenja može biti na prednjoj i zadnjoj kapsuli, periferna, ekvatorijalna, centralna i na prednjem i zadnjem korteksu.

Prema uzroku katarakta se deli na:

• Traumatsku – izazvana fizičkom povredom oka
• Cataracta complicata – nastala nakon drugih teških očnih oboljenja
• Cataracta elektrica – izazvana zračenjem, elkovima ili operacijom drugog dela oka
• Cataracta diabetica – izazvana šećernom bolesti
• Cataracta tetanica

Takođe, prema napredovanju zamućenja, može biti stacionirana i progresivna, a prema stepenu zamućenja može biti delimična i u celini. Progresivna katarakta napreduje u određenim fazama bolesti – od početne faze pa sve do faze privremenog slepila.

Ovo je situacija kod većine obolelih od katarakte, dok manji broj njih ima stacionarnu kataraktu, to jest onu koja ne napreduje. Stacionarna katarakta je najčešća kod urođene bolesti.

Dijagnoza katarakte pregledom oftalmologa

Katarakta se može otkriti odlaskom kod oftalmologa, a on je jednostavno može dijagnostikovati nakon obavljenih svih potrebnih pregleda i analiza. Prvo se vrši analiza svih simptoma koji kod pacijenta postoje, a zatim se vrši pregled oftalmologa.

Dok su zenice raširene, on meri očni pritisak, proverava pokretljivost očnog mišića i meri prednji i zadnji segment oka. Zatim radi detaljnog postavljanja dijagnoze potrebno je uraditi i ultrazvuk oka, biometriju, a kao dodatna provera radi se skener oka.

Takođe, kada su u pitaju trudnice, može se utvrditi da li beba ima kataraktu, kako bi se ona operisala što ranije ukoliko je ima, da beba ne bi trajno oslepela.

Da li je katarakta povezana sa ishranom i kako trebaju da se hrane osobe sa kataraktom?

Rezultati brojnih istraživanja pokazali su da određena vrsta hrane može dovesti do različitih problema sa očima tako što sprečava da krv normalno cirkuliše u oblastima oko oka. 

Među ovim proizvodima nalaze se i proizvodi sa laktozom, koja je veoma često i jedan od uzroka nastanka katarakte. Zato se osobe koje pate od ove bolesti savetuju da smanje i ukoliko su u mogućnosti potpuno izbace nlečne proizvode.

Koja hrana smanjuje simptome katarakte?

Pacijentima koji imaju kataraktu, preporučuje se konzumiranje hrane koja je bogata vitaminima C i E, jer su oni antioksidanti. Ovde spadaju i beli i crni lik, pasulj, šargarepa, celer, jabuke i povrće.

Kada je upitanju unos vitamina, ljudima koji imaju kataraktu se preporučije 50 grama vitamina B2 svakodnevno. Ovaj dodatak neće izlečiti kataraktu i ublažiti simptome, ali će značajno usporiti progresivan rast i omogućiti da se bolest drži pod kontrolom.

Takođe, preporučuje se 1000 miligrama dnevno vitamina C, koji se može uneti kroz voće kao što su mandarine, grejpfrut, limun i pomorandže, ali se svakako preporučuje dodatan unos vitamina C u vidu tableta.

A da li se ishranom može sprečiti katarakta?

Ne može se sa sigurnošću tvrditi da se adekvatnom ishranom može sprečiti katarakta, ali ono što je sigurno, može značajno uticati i usporiti njen razvoj i napredovanje.

Pojedina istraživanja pokazala su da su veće šanse za pojavu katarakte kod ljudi koji dnevno unose preko 100 grama mesa, a vegeterijanci imaju 40% manju šansu da obole od ove bolesti oka. Ovo ne znači da sa komzumiranjem mesa treba prestati, dovoljno je samo kontrolisati dnevni unos i jesti veću količinu povrća svaki dan.

Pored ishrane važne su i ostale životne navike – pušenje i izlaganje sunčevim zracima povećavaju šansu za dobijanje katarakte.

Lečenje katarakte – koji način lečenja postoji?

Jedini način da se u izleči katarakta je operacijom – intrakaupsularnom, klasičnom operacijom ili opracijom laserom koja se naziva fakoemulzifikacija. Ona podrazumeva da se pomoću ultrazvuka odstrani zamućeno sočivo i da se umesto njega ugradi veštačko. Postavljanjem sočiva koje ima odgovarajuću dioptriju, pacijent neće više morati da nosi naočare za vid ili sočiva.

Iako zvuči zastrašujuće, ova intervencija je jednostavna, traje samo oko 15-ak minuta, u lokalnoj je anesteziji i u potpunosti je bezbolna. Nakon operacije moguće je napustiti zdravstvenu ustanovu već nakon pola sata, potrebno je koristiti prepisane kapi za oči, a prvi rezultati se mogu primetiti nakon 24 časa. 

Kada se odlučiti za operaciju?

Nekada se sa operacijom katarakte čekalo sve dok pacijent u potpunosti ne izgubi vid, međutim danas je operacija potrebna pre nego što sočivo koje je zamućeno ne očvrsne.

Odluku da li i kada ćete operisati kataraktu zavisi isključivo od vas. Ono što se pacijentima savetuje je da reaguju što pre kako bi oštećenja vida bila što manja. Što je katarakta više uznapredovala veće su šanse za komplikacijom tokom operacije i nemogućnošću određivanja dioptrije sočiva.

Ono što sugeriše da je možda vreme da se podvrgnete operaciji katarakte je ukoliko vam je redukcija vidne oštrine na 0.7 i značajno utiče na normalno funkcionisanje – otežava vožnju, čitanje, kretanje niz stepenice.

Nadamo se da smo vam ovim tekstom pojasnili pojam i uzrok nastajanja katarakte, ukazali na moguće simptome i vrste ove bolesti oka, kao i način na koji se može dijagnostikovati i lečiti.

Važno je preduzeti sve potrebne mere kako bi se sprečio nastanak bolesti, redovno posećivati oftalmologa kako bi se katarakta otkrila u ranoj fazi i slušati savete stručnjaka ukoliko je dijagnoza već uspostavljena.