Korona virus – COVID-19: Sve što trebate da znate o ovom virusu – činjenice, preporuke i saveti

Koje su komplikacije koje uzrokuje korona virusa COVID-19

Komplikacije mogu uključivati:

• Pneumoniju
• Otkazivanje rada organa
• Smrt

OSOBE SA TEMPERATUROM, KAŠLJEM I OTEŽANIM DISANJEM TREBA DA POTRAŽE LEKARSKU POMOĆ.

Kako se korona virus prenosi?

Nejasno je koliko je zarazan novi koronavirus. Čini se da se širi od osobe do osobe među onima koji su u bliskom kontaktu.

Može se širiti respiratornim kapljicama koje se oslobađaju kad neko s virusom kašlje ili kija.

Jedan deo pacijenata se zarazi korona virusom tako što dodiruju predmete ili površine na kojima se nalaze kapljice, a zatim dodiruje svoje oči, nos ili usta.

ZBOG TOGA JE VAŽNO DA BUDETE NA RAZDALJINI OD NAJMANJE JEDAN I PO METAR OD OSOBE KOJA JE BOLESNA I DA PAZITE DA NE DODIRUJETE PREDMETE ILI POVRŠINE ZA KOJE POSTOJI MOGUĆNOST DA SU KONTAMINIRANE.

Budući dosadašnje studije ukazuju da se nije moguće zaraziti vazduhom, već kontaktom sa respiratonim kapljicama, stoga ostanite na distanci od potencijalnog prenosioca.

Mnogi ljudi sa korona virusom nemaju izražene simptome, ili su oni blagi, pa je stoga moguće zaraziti se od nekoga ko ima recimo blagi kašalj i ne oseća se bolesno.

Prevencija kao način za smanjenje rizika od infekcije

Ukoliko svako bude poštovao pravila smanjiće se šansa za zarazom ili mogućnosti da proširite korona virus.

Iako ne postoji vakcina za sprečavanje infekcije novim korona virusom, možete preduzeti korake za smanjenje rizika od infekcije.

WHO – World Health Organization /Svetska zdravstvena organizacija/ i CDC – Centers for Disease Control and Prevention /Centri za kontrolu i prevenciju bolesti/ preporučuju da sledite ove mere opreza za izbegavanje COVID-19 :

• Izbegavajte velike događaje i masovna okupljanja.
• Izbegavajte blizak kontakt /ne manje od jednog i po metra/ sa svima koji su bolesni ili imaju simptome.
• Držite distancu između sebe i drugih ako se COVID-19 širi u vašoj zajednici, posebno ako imate veći rizik od ozbiljnih bolesti.
• Perite ruke često sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi ili upotrebite sredstva za pranje ruku na bazi alkohola koja sadrže najmanje 60% alkohola.
• Kad kašljete ili kijate, pokrijte usta i nos laktom ili maramicom.
• Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta ako vam ruke nisu čiste.
• Izbegavajte da delite posuđe, čaše, posteljinu i druge predmete sa ukućanima ako ste bolesni.
• Očistite i dezinfikujte površine koje često svakodnevno dodirujete.
• Ostanite kući od posla, škole ako ste bolesni, osim ako nemate medicinsku negu. Izbegavajte javni prevoz ako ste bolesni.

WHO takođe preporučuje da:

• Izbegavajte da jedete sirovo ili nekuvano meso ili životinjske organe.
• Izbegavajte kontakt s živim životinjama i površinama koje su potencijalno kontaminirane ako posećujete pijace na mestima koja su nedavno imala nove slučajeve koronavirusa.
• Ako imate hronično zdravstveno obolenje i možda imate veći rizik od ozbiljne bolesti, proverite sa svojim lekarom druge načine zaštite.

Dijagnoza korona virusa COVID-19

Ako razvijete simptome korona virusne bolesti 2019. /COVID-19/ i bili ste izloženi virusu, obratite se svom lekaru.

Dajte mu do znanja ukoliko ste putovali u bilo koje područje sa stalnim širenjem COVID-19. Obavestite svog lekara ako ste imali bliski kontakt s osobama kojima je dijagnostifikovan COVID-19.

Vaš lekar će možda odrediti da li da sprovede test na COVID-19 na osnovu vaših znakova i simptoma.

Da bi odlučili hoće li sprovoditi testove na COVID-19, takođe može razmotriti jeste li imali bliski kontakt s nekim s dijagnozom COVID-19 ili ste putovali ili živeli u bilo kojem mestu u kojem je COVID-19 u zajednici neprekidno širen u posljednjih 14 dana.

Kako zaustaviti širenje koronavirusa – ISTINE I ZABLUDE

1. „Maske za lice ne deluju kod korona virusa“ ISTINA ILI ZABLUDA

Nošenjem maske za lice sigurno niste 100% sigurni da se nećete razboleti – virusi se mogu preneti i kroz oči, a sitne virusne čestice, poznate kao aerosoli, mogu prodreti u maske.

Međutim, maske su efikasne u hvatanju kapljica, što je glavni put prenošenja koronavirusa.

Ako je verovatno da ste u bliskom kontaktu s nekim zaraženim, maska smanjuje mogućnost prenošenja bolesti.

Ako pokazujete simptome koronavirusa ili su vam dijagnostifikovani, nošenje maske može zaštititi i druge.

Dakle, maske su ključne za zdravstvene i socijalne radnike koji se brinu o pacijentima, a preporučuju se i članovima porodice koji trebaju brinuti o nekome ko je bolestan – u idealnom slučaju i pacijent i onaj ko o njemu brine trebaju imati masku.

Kako koristiti masku?

• Masku treba da koriste zdravstveni radnici, osobe koje pružaju negu obolelima i osobe sa respiratornim simptomima, kao što su groznica i kašalj, ali i sve osobe koje su u neposrednom kontaktu sa drugim licima.
• Pre nego što dodirnete masku, operite ruke.
• Uzmite masku i stavite je na lice kako treba. Zakačite metalnu traku ili čvrst rub maske tako da poprimi oblik vašeg nosa.
• Spustite dno maske tako da pokriva usta i bradu.

Nakon upotrebe skinite masku držeći je dalje od lica i odeće da ne biste dodirnuli potencijalno kontaminirane površine maske.

• Bacite masku u zatvorenu kantu odmah nakon upotrebe.
• Izvršite higijenu ruku nakon dodirivanja ili odbacivanja maske. Perite ruke sapunom najmanje 20 sekundi.

2. „Korona virus nije opasniji od zimskog gripa“ ISTINA ILI ZABLUDA

Mnogi pojedinci koji dobiju koronavirus neće osetiti ništa gore od simptoma sezonskog gripa, ali celokupni profil bolesti, uključujući njenu stopu smrtnosti, izgleda ozbiljnije.

Na početku epidemije prividna stopa smrtnosti može biti precenjena ako se propusti puno blagih slučajeva.

No, Bruce Aylward, stručnjak WHO-a, koji je vodio međunarodnu misiju u Kini kako bi saznao o virusu i reakciji zemlje, rekao je da to nije slučaj s Covid-19.

Ako se potvrde dalja ispitivanja, to bi moglo značiti da su trenutne procene smrtnosti od otprilike 1% tačne.

Zbog toga bi Covid-19 bio oko 10 puta smrtonosniji od sezonskog gripa, za koji se procenjuje da u svetu godišnje ubije između 290.000 i 650.000 ljudi.

3. „Korona virus ubija samo starije osobe, tako da se mlađi ljudi mogu opustiti“ ISTINA ILI ZABLUDA

Većina ljudi koji nisu stariji i nemaju neko zdravstveno obolenje neće kritično oboleti od Covid-19.

No bolest i dalje ima veće izglede da dovede do ozbiljnih respiratornih simptoma od sezonskog gripa, a postoje i druge rizične grupe – zdravstveni radnici su, npr., ranjiviji, jer je verovatnije da će imati veću izloženost virusu.

Radnje koje preduzimaju mladi, zdravi ljudi, uključujući prijavljivanje simptoma i praćenje karantinskih uputstava, imaće važnu ulogu u zaštiti najugroženijih u društvu i u oblikovanju celokupne putanje izbijanja.

4. „Morate biti sa zaraženom osobom 10 minuta kako bi se i sami zarazili“ ISTINA ILI ZABLUDA

Zbog gripa, neke bolničke smernice definišu izlaganje unutar metar i po udaljenosti od zaražene osobe koja kija ili kašlja 10 minuta ili duže.

Međutim, moguće je zaraziti se kraćim interakcijama ili čak i preuzimanjem virusa s nečistih površina, iako se smatra da je to manje uobičajen put prenosa.

5. „Vakcina bi mogla biti spremna u roku od nekoliko meseci“ ISTINA ILI ZABLUDA

Razvoj održive vakcine nastavlja se ubrzano, a nekoliko timova sada radi testiranje na životinjama.

Međutim, postepena ispitivanja pre nego bi komercijalna vakcina mogla biti uvedena još uvek su dugotrajna i ključna za osiguravanje da se uoče čak i retke nuspojave.

Komercijalna vakcina u roku od godinu dana smatrala bi se brzom.

Ispitivanja na ljudima započeće odmah, ali čak i ako prođe dobro i pronađe se lek, postoje mnoge prepreke pre nego što je izvodljiva globalna imunizacija.

S obzirom da je Svetska zdravstvena organizacija napokon proglasila pandemiju, sve su oči uprte u mogućnost vakcinisanja, jer samo vakcina može sprečiti da se ljudi razbole.