Koje su normalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi

Šta utiče na nivo masnoća u vašoj krvi

Postoje različiti faktori koji mogu uticati na nivoe masnoća u vašoj krvi, neki od njih se mogu regulisati odnosno modulirati, a na neke faktore ne možemo uticati.

Faktori na koje možete uticati:

• Hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom može uticati da se nivoi masti u vašoj krvi povećaju. Zasićenih masti ima naročito u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, čokoladi, hrani koja se priprema prženjem.
• Telesna težina. Prekomerna telesna težina je svakako opasnost za zdravlje vašeg srca. Gubljenjem na telesnoj težini, nivoi LDL („lošeg“) holesterola mogu se sniziti, kao i nivo triglicerida i VHDL holesterola – logično i ukupnog holesterola. Takođe, gubitkom na težini može se povećati koncetracija HDL („dobrog holesterola“).
• Fizička aktivnost. Fizička neaktivnost povećava šanse za oboljenje srca. Kada ste fizički aktivni postoji mogućnost smanjenja nivoa LDL – lošeg holesterola u krvi, i povećanja HDL holesterola. Preporučuje se najmanje trideset minuta fizičke aktivnosti svakog dana.
• Pušenje. Pušenje cigareta može delovati na sniženje koncetracije HDL holesterola, čija je uloga da uklanja LDL odnosno loš holesterol iz arterija, te posredno pušenje utiče na povećanje koncetracije LDL holesterola u krvi.

Faktori na koje ne možete uticati:

• Starost i pol. Sa starenjem i kod muškaraca i žena povećava se mogućnost porasta koncetracije masti u krvi. Žene su u manjem riziku od muškaraca do menopauze, nakon čega koncetracije masti mogu rasti i kod žena.
• Nasleđe. Određeni geni utiču na to koliko vaše telo proizvodi holesterola, čak postoje i porodične bolesti sa povećanim vrednostima holesterola, jer su nasledne.
• Određene rase imaju veći rizik od povećanih vrednosti holesterola. Kao primer možemo uzeti Afroamerikance koji imaju više nivoe i HDL i LDL holesterola, nego belci.

Normalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi

Ukupni holesterol:

• Normalne vrednosti ukupnog holesterola 3,1 – 5,5 mmol/l
• Snižene vrednosti ukupnog holesterola <3,1 mmol/l
• Povećane vrednosti ukupnog holesterola >5,5 mmol/l

LDL – loš holesterol:

• Normalne vrednosti lošeg holesterola su 1,55-4,53 mmol/l.

HDL – dobar holesterol:

• Normalne vrednosti dobrog holesterola su 1.03-1.55 mmol/l.

Trigliceridi:

• Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/l.

LDL – loš holesterol

LDL – loš holesterol ima potencijal da se lepi na zidovima krvnim sudovima i na taj način ugrožava zdravlje srca, i zato se često o njemu govori kao o lošem holesterolu.

Ako su vrednosti LDL veće od 4.8 mmol/l ili 190mg/dl, radi se o veoma visokim vrednostima LDL-a, koje predstavljaju veliki rizik za srčana oboljenja.

Sa ovakvim vrednostima LDL-a u krvi lekar predlaže statine, ali i obaveznu promenu stila života.

HDL – dobar holesterol

Kada je u pitanju HDL holesterol – “dobar” holesterol – veća vrednost u krvi znači manji rizik.

To je zato što HDL holesterol štiti od srčanih oboljenja tako što uzima “loš” holesterol iz krvi i sprečava njegovu izgradnju u zidovima arterija.

Statin može malo povećati HDL, kao što može i vežbanje.

Trigliceridi

Trigliceridi su forma u kojoj se nalazi najveći broj masti u hrani i u telu. Povećane vrednosti triglicerida u krvi predstavljaju opasnost od oboljevanja koronarne aterije, a samim tim ugrožavaju zdravlje srca.

Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, kao i kod povećanog stresa.

Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije i malapsorpcije (smanjen unos i apsorpcija hrane), hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

Nivoi triglicerida su podeljeni na sledeći način:

• Normalan – manje od 150 mg/dL (1.69 mmol/L)
• Granično visok – 150 do 199 mg/dL (1.69 do 2.25 mmol/L)
• Visok – 200 do 499 mg/dL (2.25 do 5.63 mmmol/L)
• Vrlo visok – viši od 500 mg/dL (5.65 mmol/L)

Trigliceride treba meriti nakon gladovanja od 12 do 14 sati.

Ukupni holesterol

Ukupni holesterol je zapravo mera LDL holesterola, HDL holesterola i ostalih lipidnih komponenti. Svakako ga ne treba posmatrati zasebno već zajedno sa ostalim vrednostima masti u krvi, odnosno zajedno sa njihovom međusobnom proporcijom.