Prirodno lečenje prekomerne ili patološke gojaznosti

Lečenje gojaznosti je vrlo ozbiljan i dugotrajan proces koji podrazumeva potpunu i trajnu promenu stila života. To znaju dijetolozi, nutricionisti a i pacijenti koji im se obrate, spremni da se zbog zdravlja, uz pomoć sasvim novog jelovnika i režima ishrane oslobode suvišnih kilograma. 

Mada bi bolje bilo reći viška telesne masti, s obzirom da je to ono što muči gojazne osobe. Dakle, govorimo o postupku na duge staze u kome će do izražaja doći upornost i istrajnost, jer je gojaznost zapravo patološko stanje, ili bolest, koje može da dovede do mnogih komplikacija. 

Prirodno lečenje prekomerne ili patološke gojaznosti ne može da se oslanja se na dijete koje “obećavaju” brzo gubljenje težine za sedam dana. Zato ćemo vam savetima pomoći da zakucate na vrata lekara specijalista i po stručnim savetima krenete u borbu sa kilogramima. Bez eksperimentisanja sa zdravljem.

Gojaznost je odraz loše ishrane i nekretanja 

Postavljanje dijagnoze gojaznosti, a i mršavljenje polazi od jedne formule. U njoj se, da bi se utvrdio indeks telesne mase BMI (body mass index), deli težina osobe u kilogramima sa kvadratom visine u metrima. Konkretno: 60:1,65×1,65=22,0386

Ako je BMI između 18,5 i 24,9, reč je o normalnoj težini. Višak kilograma pokazuje vrednost između 25 i 29,9. Patološki gojazni pacijenti, dakle oni sa najviše suvišnih kilograma, po kriterijumima SZO, dele se  u tri grupe – do 34,9, 39,9 i 49,9 po vrednosti indeksa telesne mase. 

S obzirom da je gojaznost savremena bolest savremenih ljudi, jer neredovno jedu, često “brzu” hranu, malo se kreću, a ponajmanje vežbaju, sigurno bi im dobrodošla recimo fizička aktivnost na sobnom biciklu ujutru ili uveče. Dok su kod kuće, da potroše kalorije, oznoje se, istuširaju se i vrate obavezama. 

Polovina Evropljana ima višak kilograma

Patološka gojaznost nije samo estetski problem s obzirom na zdravstvene komplikacije koje organizmu mogu na naprave deset ili desetine kilograma viška. Naprotiv, prekomerna debljina je globalni, planetarni zdravstveni problem 21. veka, jer predstavlja vodeći uzrok smrtnosti koji se srećom može sprečiti. 

Loše životne navike doprinele su bez sumnje da u svetu živi više od 300 miliona gojaznih ljudi, među njima sve više adolescenata. Statistika kaže i da polovina odraslih Evropljana nerado staje na vagu jer su teži nego što bi trebalo. 

U Srbiji je, po nekim računicama, petina ljudi svrstana u gojazne, 35 odsto su u predgojaznom stanju, dok je u Vojvodini čak svaka druga osoba teška preko mere. 

Mnogo je uzroka a i posledica gozajnosti…

Ipak važno je znati da je uzrok gojaznosti složen, doprinosi mu mnogo toga, počev od genetike, poremećenog mehanizma za regulisanje gladi i sitosti, psihičkih faktora i endokrinoloških oboljenja. 

Osvrnemo li se na posledice, ima ih podosta.

Najčešće zdravstvene komplikacije zbog golaznosti su:

• šećerna bolest, dijabetes tip 2
• povećane masnoće u krvi
• povišen krvni pritisak
• poremećaj hormona i rada endokrinih žlezdi
• bolest krvnih sudova srca i mozga
• bolesti pluća i disanja tokom spavanja
• bolesti jetre i žučne kese
• neplodnost i povećan porođajni rizik

…ali lečenje podrazumeva novi jelovnik i vežbanje.

Početak lečenja gojaznosti svakako čini dijetoterapija zasnovana na principima pravilne ishrane. Ipak, svega desetak odsto ovih bolesnika uspeva da brzo reši problem suvišnih kilograma pridržavajući se dijetetskog režima i redovno vežbajući. Lečenje gojaznosti je, ipak, kako to mnogi terapeuti vole da kažu maraton, a ne sprint. 

Cilj terapije ne može da bude brzo dovođenje pacijenta na idealnu težinu, već smanjenje za deset do 15 odsto u početku da bi se u roku od šest do 12 meseci svi parametri zdravlja popravili. I najvažnije je da ne bude recidiva ili povratka na staro stanje. 

Ukoliko je reč o gojaznoj osobi čiji indeks telesne mase prilično nadmašuje 30 onda je prvi zadatak skinuti za 20 procenata nagomilane kilograme. Naravno lekar specijalista je taj koji jednom mesečno kontroliše stanje i rezultat pacijenta.

Dijetu propisuje lekar i kontroliše zdravstveno stanje

Dakle, kada se spoje dijetoterapija, fizička ativnost i psihoterapija, kao osnovne mere u lečenju gojaznosti, počinje sasvim novi period za pacijenta, u kome topljenje kilograma prati usvajanje novih pravila i navika. 

Bez želje da propisujemo i preporučujemo bilo kakvu dijetu, prepuštamo endokrinologu, dijetologu i nutricionisti da preporuče sastav i raspored obroka. 

Naravno u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta i namerom da se postigne određeni učinak. Lekar dakle kontroliše stanje, tok terapije i savetuje šta dalje da se čini i preduzima.

Manji obroci i bez grickalica

Ipak, postoje neki osnovni principi za promenu jelovnika:

• smanjiti energetski unos hrane i pića
• smanjiti veličinu porcije
• izbegavati užine između obroka, posebno ne neke grickalice
• ne izostavljati doručak
• izbegavati jedenje u večernjim satima
• bez gubitka kontrole pri uzimanju hrane

Da bi preporuke lekara bile ispoštovane neophodno je dobro isplanirati obroke tri dana unapred, nabaviti sve neophodne namirnice, pripremiti ih. 

Ukoliko morate na posao, na predavanje ili imate neodložnu obavezu ponesite obrok u odgovarajućoj posudi. Ne zaboravite prigodni escajg i ponesite vodu.

Ne zaboraviti vodu i čajeve bez šećera

Evo još malo matematike koja može da koristi tokom mršavljenja. Za zdrav gubitak težine preporučuje se smanjenje 0,5 do kilograma nedeljno, što podrazumeva unos od 600 kalorija manje dnevno. 

Za muškarce to iznosi 1.900 kalorija a za žene 1.400 kalorija. Ključni korak je zamena nezdravih namirnica zdravim poput dosta voća i povrća. Valja izbegavati prženu svinjetinu, hamburgere, hranu bogatu solima jer podiže pritisak

Podrazumevaju se krompir, pirinač, pasulj, integralni hleb, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, najmanje dva litra vode, čajevi bez šećera. Bez pića bogatih šečerom i slatkiše.  

Rekreacija važna za lečenje gojaznosti 

Posle mnogih “ne”, pre svega obilnim obrocima, jedno veliko “da” u prirodnom lečenju prekomerne gojaznosti odnosi se na fizičku aktivnost. Ona je individualno planirana, u skladu sa godinama pacijenta, stanjem njegovog srca, krvnog pritiska i koštano zglobnog sistema. 

Za početak svakodnevnim aktivnostima bi trebalo dodati umerenu fizičku aktivnost poput šetnje od pola sata, posle nedelju dana trebalo bi je povećati na jedan sat – žustrim tempom. 

Rekreacija mora biti kontrolisana i umerena. Oni koji izaberu trčanje morali bi polako da “ulaze u kondiciju” jer je “džoging” koristan za zdravlje, ali i opasan za nepripremljene trkače. 

Zategnuti mišiće i sagoreti kalorije u šetnji

“Kratke staze” i lagan tempo – savet je i za one koji odaberu već pomenuti sobni bicikl. Ova sprava unapređuje kondiciju, zateže noge, mišiće stomaka i leđa. Dok pedaliraju “vozači” mogu da rade još nešto – gledaju film recimo i pri tom ne izlaze iz kuće.

I traka za trčanje je dobro rešenje za topljenje suvišnih kilograma. Mnogi se u poslednje vreme opredeljuju za nordijsko hodanje sa “skijaškim” štapovima. Nije šetnja, nije ni trčanje a istraživanje je pokazalo da je oko 45 odsto efikasnije od običnog hodanja. 

Štapovi pomažu da se rasterete zglobovi nogu i karlice. Pri nordijskom hodanju aktivira se 90 odsto mišića i sagori 400 do 800 kalorija – tokom obićnog hodanja svega 280 kalorija.  

Hirurgija neophodna kada se iscrpe druge terapije

Ako lekar proceni da je neophodno, prepisaće gojaznom pacijentu medikamentoznu terapiju, a to znači isključivo zvanično registrovane lekove. 

Ali to kao i hiruška intervencija “izlazi” iz priče o prirodnom lečenju. Isti je slučaj sa interventnom endoskopijom za koju postoje ograničene indikacije. Kada dijete fizička aktivnost nije dala očekivan rezultat.

Hirurzi koji je izvode drže se principa da ne naškode pacijentu. Intragastični balon je dobro rešenje za neke pacijente sa patološkom gojaznošću. Smanjuje kapacitet želuca, a njegova ugradnja traje kratko i neprijatnost je svedena na minimum. 

Alternativa može da pomogne, ali ne mora da znači

Iako takozvani “čajevi za mršavljenje” sadrže po osam i više lekovitih biljaka, spojenih da umanje apetit, olakšaju pražnjenje creva, teško da bi gojazni mogli da se uzdaju u njihov siguran učinak.  Pogotovo oni koji žele da skinu desetak i više kilograma. 

Slično je mišljenje stručnjaka i farmakologa o pilulama za skidanje kilograma sa algama, koncentratom limuna i drugim dodacima sa dalekih kontinenata. Neki bi rekli da možda mogu da pomognu, pitanje je koliko. 

Ono u šta ne bi trebalo sumnjati je svakako psihoterapija. Ona pomaže i predstavlja obavezni deo procesa prirodnog lečenja patološke gojaznosti. 

Psihoterapija je vrlo važna tokom mršavljenja

Psiholozi čine tim sa zdravstvenim radnicima i medicinskim tehničarima i sestrama i njihov zadatak je da pomognu pacijentu da postupno promeni svoje viđenje i uverenja u vezi sa izgledom. 

Da sam preseče sa životom gojaznog čoveka ili potraži stručnu pomoć i savete. Kada to uradi neka poznata ličnost takve priče su “kao stvorene” za šarene časopise koji se čitaju u frizeraju.

Lekar koji vodi terapiju mora da pruži podršku gojaznoj osobi i prepozna faze anksioznosti i depresiju i uputi je psihijatru, ako se ukaže potreba. Jer gojaznost je bolest koju neki “vuku” od detinjstva pa potroše samopouzdanje, nastojeći da se oslobode debljine. 

Novi izgled i bolje zdravlje

Zato su samopouzdanje i odlučnost toliko važni kada “stisne glad” tokom dijetalne ishrane. Zato im je neophodna podrška ljudi iz okruženja. Doduše u porodicama u kojima se “oduvek dobro jelo”, a bucmast izgled bio dokaz zdravlja, to je teško sprovesti u delo. 

Porodična gojaznost je zapravo pokazatelj (pogrešnog) odnosa prema hrani. Kada neko posle dugo godina skine suvišne kilograme i pobedi patološku gojaznost, a to znači obuče garderobu tri i pet brojeva manju, zadovoljstvo je ogromno. 

Još i veće ako smiri holesterol, trigliceride i visok pritisak. Kada to uspe i da zadrži bez vraćanja kilograma radosti nema kraja. Prepoznajete sebe? Samo napred, držimo vam palčeve, sve ostalo je objašnjeno u prethodnim redovima.