Koji su to problemi sa prostatom koji se najčešće javljaju

Kako prepoznati da postoji problem sa prostatom?

Kada osetite bol, bez obzira na njegov intenzitet, u predelu prostate, donjem stomaku, leđima ili karlici, to može biti znak da nešto nije u redu sa prostatom.

Česte mokraćne infekcije, praćene teškim i učestalim mokrenjem, odnosno isprekidanim mlazom i nedovoljnim pražnjenjem bešike, takođe, može biti simptom.

Ako uz to primetite krvav ili vodenast iscedak, kao i gnoj iz penisa, u mokraći ili semenoj tečnosti, sigurno je da treba posetiti urologa.

Ako prerano ejakulirate ili teško dostižete ejakulaciju, a količina je mala, možda je to znak da imate neki problem sa prostatom.

Bolna ejakulacija, stalni bolovi u leđima, neprijatnost u predelu urinarnog trakta, a često i gubitak kilaže mogu ukazivati da imate neku bolest prostate.

Kada se simptomi jave, obavezan je pregled lekara koji će ustanoviti da li se radi o urinarnoj infekciji ili nekoj drugoj bolesti urinarnog trakta, jer simptomi liče na bolesti prostate.

Kako se dobijaju bolesti prostate?

Problemi sa prostatom najčešće pogađaju muškarce u zrelim godinama. Starenjem telo gubi elastičnost i postaje teže, a pritisak na karlicu postaje sve veći, te su problemi sa prostatom gotovo neizbežni.

Neumerena fizička aktivnost, a pogotovo pešačenje, jer uspravni položaj vrši veliki pritisak na karlicu, može izazvati neki problem sa prostatom.

Slično, ni predugo sedenje se ne preporučuje, jer se, takođe, vrši pritisak na karlicu.

Izlaganje hladnoći, naročito u hladnim mesecima ili kod osoba koje rade na primer u hladnjačama, igra veliku ulogu u oboljevanju prostate.

Polno prenosive infekcije i neke bolesti digestivnog ili respiratornog  sistema mogu dovesti do problema sa prostatom.

Nedovoljno pražnjenje debelog creva takođe može dovesti do problema, jer prepunjeno debelo crevo vrši pritisak na prostatu.

Nezdrava ishrana, alkohol i konzumiranje cigareta povećavaju vaše šanse da nekada u životu imate probleme sa prostatom.

Koji su to problemi sa prostatom?

Najčešće se kod muškaraca javlja benigna hiperplazija prostate ili dobroćudno uvećanje prostate. Ona je skoro pa neizbežna nakon 80 godina, a najčešće se javlja nakon čestrdesetih.

Mnogi muškarci sa hiperplazijom žive i godinama, jer simptomi umeju da budu blagi, a nekima simptomi skoro skroz poremete dnevnu rutinu.

Prostatitis je upala prostate i javlja se i kod mlađih i kod starijih muškaraca.

Simtomi su neugodni i najčešće se javlja jak bol. Simtomi bolesti nisu baš specifični, pa mogu ličiti na neke crevne ili urinarne infekcije.

Prostatodinija je sindrom hronične upale karlice, a njeni simtomi su najsličniji upali prostate. Često nastaje kao posledica nekih problema sa prostatom, mada ne mora da bude.

Rak prostate uglavnom nastaje nakon 40. Godine života i u prvim fazama ne daje gotovo nikakve simtome.

Simtomi se javljaju u kasnijim fazama, kada je lečenje već teže.

1. Benigna hiperplazija prostate

Dobroćudno uvećanje prostate je preterani rast ćelija prostate koji je nemaligni. Uvećana prostata skoro uvek ometa mokrenje, pa se kao prvi simptom javlja neki od problema sa mokrenjem.

Skoro 80 % muškaraca nakon četrdesetih ima uvećanu prostatu, a taj broj se drastično povećava nakon navršenih 80.

Uzrok hiperplazije nije poznat, ali se za uzrok najviše krive muški hormoni koji ili stimulišu nastanak benigne hiperplazije ili samo stvaraju povoljnu atmosferu u organizmu.

Od ovog poremećaja se ne umire, ali simtomi mogu biti jako neprijatni.

Pražnjenje bešike prvo se dovija otežano, a kasnije postaje sve teže. Nagon za mokrenjem se povećava, posebno noću.

Bešika se ne prazni dovoljno. Što dodatno stvara probleme, jer to može uzrokovati razvijanje bakterija i gljivica.

Simtomi uvećane prostate mogu biti:

• usporeno ili odloženo mokrenje,
• slab mlaz pri mokrenju,
• isprekidan mlaz prilikom mokrenja,
• kapanje (mokraća izlazi u kapljicama na kraju mokrenja),
• nokturija (mokrenje noću više od 3 puta),
• bol pri mokrenju,
• krv u mokraći,
• učestalo mokrenje ili potpuni zastoj mokraće,
• kao i jak nagon za mokrenjem koji se iznenada javlja ili nekontrolisano isticanje mokraće.

Lekar pregleda prostatu rektalno, proverava količinu i brzinu protoka mokraće, kao i pritisak prilikom mokrenja. Verovatno ćete morati da radite urinokulturu zbog detekcije eventualnih bakterija ili analizu urina zbog prisutne krvi.

Lečenje uvećane prostate se vrši lekovima za ublažavanje simptoma (obično za smirivanje boli), nekada se koriste antibiotici. Ukoliko pacijent ima krv u urinu ili dolazi do potpunog zastoja mokraće, onda se prostata operiše.

2. Upala prostate – prostatitis

Simtomi koji nastaju kao posledica upale prostate veoma su nezgodni i teško ih je ignorisati.

Upala prostate – prostatitis najčešće nastaje kao posledica bakterijskih, virusnih ili gljivičnih infekcija, kao i nekih autoimunih i neuromišićnih bolesti ili mehaničkih povreda.

Povećan rizik nosi i postavljanje katetera u mokraćnu cev, neke abnormalnosti mokraćnog sistema, analni seks, stres, povrede mokraćnog sistema, nešto ređe benigna hiperplazija prostate, a veoma često zbog preterane seksualne aktivnosti, pri fiksiranom položaju tela (jahanje ili biciklizam), zbog zadržavanja mokraće ili zbog prekomerne upotrebe alkohola.

Razlikujemo:

• Akutnu upalu prostate
• Hroničnu upalu prostate

Akutna upala prostate ima nagle i jake simtome.

Obolelima se javlja bol u predelu polnog organa, trbuha ili leđa, otežano i učestalo mokrenje, iscedak iz penisa koji je vodenast, gnojav ili krvav, povišena temperatura ( preko 39 °C), kao i umor, malaksalost i opšta slabost.

Prostata je obično uvećana.

Lečenje se sprovodi antibioticima najčešće, uz mirovanje, unos dovoljno tečnosti i snižavanje temperature.

Lečenje akutnog prostatitisa traje 4 – 6 nedelja, a terapija se izvodi do samog kraja, čak i ako simptomi u međuvremenu u potpunosti utihnu.

Hronična upala prostate traje duže od 3 nedelje i  može se razviti iz akutne, a i ne mora. Nekada tok lečenja od samog početka može biti hroničan.

Ovde simptomi nisu toliko izraženi, bolovi su umereni u predelu muških genitalija, blaži su poremećaji mokrenja, može doći do iscedka, peckanje tokom ili nakon ejakulacije, kao i impotencija.

Lečenje traje duže, obično antibioticima shodno antibiogramu. Terapija se uzima i do 3 meseca, uz primenu higijenskodijetetskog režima.

Postoji i nebakterijski prostatitis i ne zna se tačan uzrok njegovog nastanka. Njegovo lečenje je teže, pa se često leče pojedinačni simptomi.

3. Prostatodinija

Prostatodnija je upala karlice, hronična i veoma bolna bolest.

Ona se može razviti iz nekih problema karlice, ali obično to nije slučaj.

Simtomi uključuju jezu, bol u donjem delu stomaka i leđa, bolno mokrenje i potrebu za hitnim mokrenjem.

Često se pomeša sa upalom, pa terapija antibioticima ne daje rezultate.

4. Rak prostate

Dokazano je da na pojavu raka prostate utiče podneblje i način ishrane. Takođe, genetski faktor igra veliku ulogu, a postoje indicije i da postoji povezanost između bakterijskih upala prostate ili virusnih infekcija, mada to nije naučno dokazano.

Smatra se da benigno uvećanje prostate nije povezano sa rakom, ali godine, alkohol i duvan povećavaju rizik od oboljevanja.

Prve faze razvoja karcinoma ne nose specifične simptome, a kada se simptomi jave, znači da je bolest napredovala.

Jaki i konstantni bolovi kostiju znak su da je bolest već odmakla.

Bol i pečenje tokom uriniranja, slab mlaz, često mokrenje noću uz mršavljenje mogu biti znak za uzbunu.

Rektalnim pregledom doktor može utvrditi ima li promena na površini same prostate gde se rak obično i javlja, dok lečenje zavisi od utvrđenog stepena bolesti.

Analiza krvi, urina i rentgenski snimak pluća i kostiju jedni su od neophodnih pregleda koje će pacijent obaviti.